Zakoni kvantne mehanike omogućavaju stabilnost sveta na nuklearnom, atomskom i molekularnom nivou. Međutim, mikroskopske dimenzije ne predstavljaju glavni preduslov za važenje i primenu kvantne mehanike.
Glavni preduslov je da u sistemu postoje dalekosežne sile, ali sa ograničenom frekvencijom, čime se stvara koherentno EM polje koje omogućava procese samoodržanja u sistemu, kao oni koji vladaju na atomskom nivou.
Svaki organizam koji ispunjava navedene uslove pokazuje osobine makroskopskog kvantno-mehaničkog sistema. On poseduje EM talase u sebi ali i EM bio-polje oko sebe, nastalo aktivnošću svake pojedinačne ćelije. Postojanje ovakvog jedinstvenog bio-polja organizma omogućava postojanje i samoregulatornih procesa i procesa samoodržanja sistema.
Nova saznanja o organizmu, pružila su nam i novu definiciju zdravlja i bolesti. Zdravlje je stanje sa harmoničnim talasima i stabilnom frekvencijom ćelija datog organizma. I to je osnovno stanje organizma. Metastabilno stanje, stanje sa izmenjenim frekvencijama je zapravo bolest. U slučaju bolesti dolazi do deformacije bio-polja organizma.
Međutim, u procesu nastanka oboljenja aktivno učestvuje mozak kao medijator između psihe kao uobličene energije i organa na kome se manifestuje bolest. A glavni okidač koji pokreće ovakav program u mozgu, koji i jeste komandni centar za sve organe i tkiva, upravo je energetski konflikt koji je nastao nakon nekog iznenadnog šoka ili emocionalnog stresa.
Energetski konflikt-šok može biti svaka blokada koja nastaje u prirodnom protoku energije koja se, kroz svaki živi organizam, kreće u obliku većih i manjih vorteksa i spirala, a koja dovodi do metastabilnog stanja bio-polja.
Danas se zna da su sve biohemijske reakcije u organizmu posledica ovog bioenergetskog protoka i biofizičkih sila koje vladaju u sistemu. Međutim, farmaceutski biznis ovo negira i koristeći medikamente (hemikalije), koje ubacuje u ovaj sistem, blokira biohemijske reakcije, a simptomi “bolesti”, koji su često neprijatni, na taj način se minimiziraju ili nestaju, dok uzrok i dalje ostaje aktivan.
Svi poremećaji u našem telu nastaju pre svega na biopsihološkom nivou kada se određeni konflikt spušta u ćelije embriološki korespodentnog organa, a zatim na biofizičkom nivou kada se promene manifestuju kroz poremećenu frekvenciju EM talasa ćelija, a tek onda na biohemijskom nivou. Ukoliko su vitalne sile organizma dovoljno jake on će se sam izboriti sa štetnim faktorom koji pokušava da mu naruši zdravlje.
Međutim ukoliko su odbrambene snage organizma oslabljene, ako je patogeni faktor ili konflikt-šok izuzetno jak i/ili dugo deluje, organizam će se razboleti. Farmakopreparati deluju tek na zadnjem nivou, zaboravljajući da je okidač na dubljem biopsihološkom i zatim biofizičkom nivou.
Osvešćivanjem konflikta koji leži u pozadini dolazi do normalizacije poremećene frekvencije bio-polja i samih biohemijskih procesa, a organizam sam prevazilazi bolest.
