Kako nastaje bolest?
Ukoliko se dotok elektrona prekine, prekida se i Krebsov ciklus i “lanac transporta elektrona” (ETC). Tako se prekida stvaranje ATP molekula pa se mitohondrija (ćelijska baterija) ne puni i to predstavlja kritično stanje za ćeliju.
Ali, čim elektroni nastave da dolaze, i ovaj proces se obnovi i ćelija nastavlja sa normalnim radom. Problem nastaje kada se ovaj Krebsov ciklus i “lanac transporta elektrona” prekinu i nisu više u stanju da se uspostave. I taj zastoj može da traje mesecima ili godinama. Tada broj ATP molekula u mitohondriji opada i ona ne može da se dovoljno napuni. I to je upravo slučaj sa kanceroznom ćelijom. Njen ATP je veoma nizak, Krebsov ciklus je prekinut, elektroni ne protiču i ćelija nije u stanju da normalno funkcioniše.
Razlog za nastanak ovakvog poremećaja može biti ulazak nekog mikroba u ćeliju. I mnogi istraživači kancera su ga u kanceroznoj ćeliji i videli. Problem je što su neki istraživači videli virus, neki gljivicu, neki plesan, a neki su to nazvali bakterijom koju ne napada kiselina (jer je mutirala u gljivicu), a neki su to nazvali upravo amebom. I svi su bili u pravu jer je mikroorganizam bio pleomorfan.
Prvi koji je video pleomorfni mikroorganizam u ćeliji kancera bio je upravo Rojal Rejmond Rajf. Video ga je živog u četiri oblika i gledao je kako pred njegovim očima menja svoju formu i od virusa postaje gljivica, da bi se opet preobratio u virus. I Rajf je to svojim eksperimentima 300 puta izveo u laboratoriji i dokazao ono što je pedeset godina pre njega otkrio Antoan Bešam.
Profesor Bešam je tvrdio da svi mikroorganizmi nastaju u samoj krvi usled povećane kiselosti, kada se sićušne tačkice iz krvi nazvane somatidi (mikrozime ili protiti) formiraju u složenije proteinske forme kao što su virusi, bakterije, gljivice, plesni…
Ali oni nam nisu neprijatelji! Njihov zadatak je da čiste kiselu sredinu. U suštini najmanja proteinska tvorevina u organizmu je somatid (protit), a ne ćelija. I oni nikada ne umiru. Nakon smrti organizma oni i dalje vrše razgradnju tkiva u procesu truljenja. Dakle, mikrobi ne dolaze u organizam spolja, kako je tvrdio Luj Paster, već se stvaraju u krvi i po potrebi se pojavljuju u više različitih oblika.
Oni su tako posledica bolesti, a ne njen uzrok. I to je suština teorije Antoana Bešama, eminentnog profesora medicine i molekularne biohemije čije je učenje već decenijama zataškano. Njegovi savremenici Luj Paster i još mlađi Robert Koh su to odbili da prihvate. Koh je verovao da su svi mikrobi jedinstveni u svom obliku pa ih je čak klasifikovao. A Paster je na samrti ipak priznao svoju grešku.
Međutim, kako bi bilo da je biologija morala da se iz temelja promeni i da se izučava na potpuno drugim osnovama, a samim tim i medicina. Ali upravo to farmaceutskom biznisu ni malo nije odgovaralo.
