Da li ste nekada čuli za priču o Šaputavoj Crnoj Orhideji?
Priča nas vodi u doba slavnih Persijanaca, ka gradovima od srebra, ženama oniksove puti i mirisima začina koje su sami bogovi iznedrili. Na ulicama slavne Persije siromaštvo je bilo redovna prilika, ali svaki put kada bi ih bolest ili neka druga bol snašla nemogućnost pravilnog lečenja ili pomoći bila je poražavajuća.
Magija i čini bili su velikodušan prostor za manipulaciju. I tada se među ljudima stvorila priča o Šaputavoj Crnoj Orhideji koja se nalazi severno od središta granica Persije. Govorilo se da se orhideja nalazi u Aranovom vodopadu gde raste usamljena i željna da iskaže svoju darežljivost u vidu božanskih svojstava.
Pričalo se da osoba treba samo da je pronađe, šapne joj svoju bol i orhideja će na tren tužno skupiti svoje latice a zatim ih otvoriti darujući oblik rešenja posmatrane boli i nevolje…
U Persiji je orhideja bila skoro nepostojeći i magičan cvet i priča kaže da, svako ko bi je pronašao, dolazio bi do neverovatnih isceljenja.
U životu uvek ostavite prostor za mogućnost nepoznatog…
Iako, kažu da crna orhideja nikad nema vlasnika…
