Jednom beše jedan mali dečak koji je imao vrlo lošu narav. Njegov otac mu je dao punu kesu eksera i rekao mu da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je kazao da svakog dana koga bude uspeo da kontrolise svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dečak je bio u stanju da kaže svom ocu da je isčupao sve eksere.
Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde i rekao: “Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažes neku stvar, ona ostavlja ožiljak, kao što su ove rupe na ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvuci nož i posle toga nije važno koliko puta kažes da ti je žao, rane ostaju”.
