Hrast i Trska razgovarali su o mudrosti. “Besmisleno je što si tako slaba i tanka. Pogledaj mene: Odlikuje me mudrost i snaga”, reče ponosno stogodišnji hrast. “Moja mudrost me je dovela do toga da shvatim da je sve u snazi. Ona mi pomaže da se svemu oduprem.”
Čuvši to, vetar odluči ispitati istinitost tih reči. Započe duvati svom snagom prema hrastu i trsci. Hrast se odupirao svim silama, ali ni vetar nije popuštao. Napokon hrast više nije mogao izdržati nalete vetra i njegovo se stablo uz veliki prasak slomi.
Ali kada je vetar pokušao zahvatiti trsku i polomiti je, ona se uvek iznova savijala i izmicala, i svi udari vetra, ma koliko jaki bili, bili su uzaludni.
Tada vetar prestane da duva i zaključi: “Stvarno nije sva mudrost samo u snazi, trska mi se svojom elastičnošću i savitljivošću mudrije odupirala nego hrast koji se pouzdao samo u svoju snagu!”
