Devojka je sedela i čekala avion u jednom velikom aerodromu. Pošto je trebala dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu kako bi joj vreme brže prošlo. Uz knjigu kupila je i kutiju keksa.
Sela je u čekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Pored nje na stolici je bila kutija sa keksom, a sa druge strane na drugoj stolici jedan gospodin koji je čitao novine. Kad god bi ona počela da uzima keks i gospodin bi uzeo jedan iz kutije. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla i nastavila je da čita knjigu.
U sebi je pomislila: “Ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila“ Svaki put kad je ona uzimala jedan keks iz kutije, čovek pored nje, ne obazirući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao poslednji keks u kutiji i devojka pomisli: “Baš me zanima sta će sad ovaj čovek da uradi!“ Čovek uze poslednji keks i podeli ga na dva dela!”
“Ovo je zaista previše”, pomisli djevojka, šokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice. Kada se osećala malo bolje, nakon što je prošla ljutnja, sela je na mesto gde nije bilo nikoga. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci, i u tom trenutku ugleda u torbi svoju netaknutu kutiju keksa.
Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povređeni ponos i osećaji.
Koliko puta u našem zivotu smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali, jer vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!
