Razgovaraju male duše na nebu sa Bogom. Kaže jedna:
– Bože, šta je to Svetlost?
– Da bih ti objasnio što je to svetlost moraš da upoznaš Tamu. A toga ovde nema. Odgovori Bog!
– A Bože, šta je to Hrabrost?
– Da bih ti objasnio Hrabrost moraš da upoznaš Strah. Ni toga nema ovde. Mi smo čista Ljubav.
– A Bože, možeš li mi molim te objasniti Oproštaj.
– Da bih ti objasnio Oproštaj trebao bi neko da uradi nešto jako loše. A toga takođe nema ovde. Vi ste čiste duše u Ljubavi. Nemoguće je da ne služite jedna drugoj.
– Ali Bože molim te, ja sam čula da je to najuzvišeniji osjećaj koji postoji. Želim to divno iskustvo Oproštaja. To ispunjava dušu posebnim sjajem.
– U redu, ali za to iskustvo moraš da ideš na Zemlju. I neko mora da uradi nešto jako loše a to neće hteti ni jedna Duša.
– Evo ja ću! Vikne druga mala Duša. Ja ću ti pomoći. Ja ću ići sa tobom na zemlju i jednog dana uraditi nešto jako loše da se ti možeš ispuniti večnim sjajem Oproštaja.
Ali molim te samo jedno…
Nemoj nikad da zaboraviš zašto sam to uradio…
Da li ste možda vi zaboravili?
