Jednog dana, kada je završila svoju smenu, žena je otišla u hladnjaču da nešto proveri i u momentu nepažnje vrata hladnjače su se zatvorila i ona je ostala zarobljena.
Iako je vikala i dozivala pomoć niko je nije čuo jer su svi već otišli kući, a hladnjača je bila izolovana tako da niko nije mogao da je čuje i da je bio u blizini.
Ostala je u ovoj prehladnoj prostoriji i znala je da je osuđena na smrt ako bude morala da dočeka jutro.
Nakon nekoliko sati ova devojka već je bila skoro zamrznuta i opraštala se od života. Ipak, u jednom trenutku vrata je otvorio noćni čuvar i izvukao je iz hladnjače.
Kada je kasnije pitala čuvara zašto je došao do hladnjače i otvorio vrata iako to nikada nije njegova uobičajena rutina, on je objasnio: „Radim ovde već 35 godina.
Na desetine zaposlenih svakog dana izlaze i ulaze, ali ti si jedna od retkih koja me svako jutro i svako veče pozdravi. Mnogi me tretiraju kao da ne postojim.
Danas kada si došla rekla si mi „Dobro jutro, kako ste“ i nasmejala se.
Ali nakon radnog vremena shvatio sam da nisam čuo tvoje „Doviđenja, vidimo se sutra“. Te reči me podsete da sam osoba.
Znao sam da nešto nedostaje i zato sam krenuo u potragu po fabrici.
Tako sam te pronašao.
Ti si jedina koja poštuje čoveka bez obzira na kojoj je poziciji.
