Rabinovi sledbenici dolazili su kod njega i iznosili mu svoje probleme. Jednog jutra je tako, kao i obično, primao molbe. Njegov pomoćnik je ubrzo zatim ušao u prostoriju i primetivši da se sav oznojio upitao ga: “Učitelju, zašto se tako znojite, pa Vi ništa ne radite?” Rabin mu je odgovorio: “Zar misliš da nista ne radim? Zar ne shvataš? Kad mi neko iznese svoj problem, ja moram, kako bih mu pomogao, taj problem da osetim.
Moram da skinem svoju odeću i obučem njegovu. Tek tada mogu da osetim njegov problem, ali mu ne mogu pomoći jer sam previše subjektivan. Zato, kako bih ponovno postao objektivan, moram skinuti njegovu odeću sa sebe i ponovno obući svoju. Sedim ovde celo jutro, svlačeći se i oblačeći, i ti mi kažeš da ništa ne radim?”
