U jednoj zemlji koja je bila u ratu vladao je strašan i okrutan kralj.
S ratnim zarobljenicima postupao je ovako: Zatvorio bi ih u jednu veliku prostoriju u kojoj je na jednoj strani bila četa strelaca, a na drugoj vrata prekrivena prikazima mrtvih i okrvavljenih zatvorenika.
Postavio bi zatvorenike u krug i rekao im: “Možete da birate: ili da umrete izbodeni strelama mojih ratnika ili da prođete kroz ova vrata i tamo ostanete zatvoreni zauvek.” Zatvorenici su uvek birali da umru od strela.
Kad se rat završio, jedan vojnik koji je dugo služio kralja upita svog vladara: “Šta je iza ovih strašnih vrata?”. “Otvori i pogledaj!”, odgovorio je kralj.
Teškom mukom vojnik je otvorio vrata, a tada ga je obasjao zrak sunca i zabljesnuo mu oči. Kad je uspeo da ih otvori, posve iznenađen, uverio se da su vrata vodila u SLOBODU!!! Vojnik, ne vjerujući, pogleda kralja i reče: “Uvek ste zarobljenicima ostavljali mogućnost izbora, ali oni su više voleli da umru nego da rizikuju da otvore ova vrata!”
Koliko puta se bojimo da rizikujemo? Koliko puta umiremo zbog naših predrasuda, zbog naših briga, od straha da otvorimo vrata…vrata naših snova, vrata naše ljubavi, vrata našeg spasenja, vrata koja nas vode u pravu slobodu?
