Nekada davno, u drevnim šumama Libana, rodila su se tri kedra. Kedrovi rastu vrlo sporo i ova tri drveta provela su čitave vekove u razmišljanjima o životu i smrti, o prirodi i čovečanstvu.
Videla su kako su u zemlju Libana došli poslanici cara Solomona i kako je posle toga u bitkama sa Asircima ova zemlja bila natopljena krvlju. Videla su licem u lice zaklete neprijatelje: Jezavelju i proroka Iliju. U njihovom prisustvu pronađen je alfabet. Čudili su se gledajući kako pored njih prolaze karavani, natovareni šarenim tkaninama.
I jednog dana kedrovi su odlučili da porazgovaraju o budućnosti.
Prvi Kedar je rekao:
„Мnogo sam video u svom veku, hteo bih da se pretvorim u tron, na kojem će sedeti najmoćniji car na zemlji.“
Drugi Kedar je rekao:
„А ja bih želeo da postanem deo nečega što bi zauvek pretvorilo zlo u dobro“.
A treći Kedar je rekao:
„А što se mene tiče, želeo bih da se ljudi, kad me vide uvek sete Boga.“
Prošle su godine i godine i jednom su u šumu došle drvoseče i posekli su kedrove.
I kako to u životu često biva, svako drvo je dobilo svoju želju, ali ne baš onako kako su želeli.
Prvi kedar je postao štala, a od njegovih ostataka su napravljene jasle. Od drugog kedra napravljen je jednostavan seoski sto koji je kasnije prodat trgovcu nameštaja. Stablo od trećeg kedra ljudi nisu uspeli da prodaju, isečeno je na grede koje su bile smeštene u skladištu jednog velikog grada.
Gorko su se žalila tri Kedra: “Naše drvo je bilo tako dobro! Ali niko nije našao dostojnu namenu! “.
Vreme je prolazilo, i jedne noći bračni par, koji nije našao krov nad glavom, zatražio je da prenoći u štali, koja je sagrađena od drveta Prvog Kedra. Te noći Žena je rodila Sina i stavila ga u jasle, na meko seno.
U tom trenutku – Prvi Kedar je shvatio da se ostvario njegov san: da je poslužio kao presto najvećem Caru Zemlje!
Mnogo godina kasnije, u jednoj skromnoj seoskoj kući, ljudi su sedeli za stolom koji je napravljen od Drugog Kedra. I pre nego što su se prihvatili hrane, jedan od njih je izrekao nekoliko reči nad hebom i vinom na stolu.
Tada je Drugi Kedar shvatio da se i njegov san ostvario, i da je u tom trenutku poslužio kao presto ne samo čaši sa vinom i jelu od hleba, već i sjedinjenju Čoveka i Boga.
A sledećeg dana od dve grede trećeg Kedra napravljen je krst. Nekoliko sati kasnije doneli su teško izranjavanog čoveka i prikovali ga ekserima za krst. Treći Kedar je bio užasnut i počeo je da proklinje svoju surovu sudbinu.
I tek trećeg dana je shvatio pravo značenje onoga što se dogodilo! Čovek, koji je bio razapet na krstu postao je Svetlost Sveta. A Krst, napravljen od trećeg Kedra, pretvorio se iz simbola mučenja u simbol pobede Boga.
Тako se ispunila sudbina tri libanska Kedra, ali ne tako kako su oni zamišljali.
