Viktor Šauberger (1885-1958) je poticao iz jedne porodice u kojoj su vekovima svi bili šumari. Bio je veoma samouveren i sklon tumačenju sveta – jednostavno posmatranjem prirodnih fenomena. Prirodu je smatrao savršenom kreacijom. Za vodu je verovao da je krv majke prirode.
Posebno ga je fascinirala voda, koju je upravo on prvi opisao kao naelektrisanu – živu vodu. Iz ovih njegovih razmišljanja dr Henri Koanda podstaknut je da vrši eksperimente i analizira ono što će kasnije nazvati Koanda efektom, a to je svojstvo vode da se u svom toku “zalepi” za zakrivljene površine.
Šauberger je sledio ideje Johana Keplera i znao je za neka tada skrivena učenja koju su mogli znati samo “odabrani”. Ova znanja se nisu prenosila dalje u obične škole, već su služila (i danas mnoga služe) samo eliti.
To je tada bilo upravo znanje o korišćenju energije implozije, umesto eksplozije (na kojoj je bazirana čitava današnja savremena tehnika). Eksplozija oštećuje prirodu i razara je, dok je princip implozije (energije iz sabijajućeg vira) zasnovan na izvlačenju sile uznutra (iz vira) iz postojeće materije i njeno delovanje na spoljni svet.
Kod eksplozije, energija se oslobađa naglo iz nekog medijuma i izlazi nekontrolisano, dok se kod implozije energija pokreće, ali se ne oslobađa naglo već ostaje stalno da pulsira u nekom medijumu.
Tako je Šauberger još 1933. godine pisao da ljudska zajednica mora biti u skladu sa prirodnim harmoničnim principima na kojima je organizovan čitav i svemir da bi funkcionisala. Šauberger je govorio da je uz pomoć energije vode moguće rešiti gotovo sve što je ljudima neophodno.
Moguće je regulisati vodene tokove tako da se na bilo kojoj udaljenosti može kontrolisati njihov tok bez gradnje nasipa; mogu se transportovati teški materijali poput trupaca, rude, kamenja; može se podizati i smanjivati nivo vode za navodnjavanje, a da se voda pritom u samom toku obogati neophodnim hranjivim materijalima potrebnim za oklonu vegetaciju; moguće je zapaljivim materijalima poput suvih trupaca omogućiti uvek prisutnu vlagu.
Proizvodnja vode za piće i napajanje životinja i biljaka treba, prema Šaubergerovom mišljenju, da se proizvodi na isti način kako se to čini u prirodi. Moguće je podići vodu vertikalno u slavine bez crpnih stanica i mašina. Moguće je proizvesti bilo koju količinu elektriciteta i radijantne energije iz vode i gotovo bez troškova itd. Šauberger je verovao da je sve ovo moguće, ali sa potpuno drugačijim tehnološkim rešenjima, i to takvim koja su usklađena sa harmoničnim prirodnim principima kretanja energije. Dakle, umesto kroćenja vode, njenu energiju samo treba preusmeravati.
