U naučnim krugovima danas se često čuju kovanice “čudo prirode” ili “tajna prirode”. Ali priroda ne stvara ni čuda ni tajne. Njene kreacije su čuda i tajne samo za one koji su lažnom edukacijom jednostavno sklonjeni s pravog istraživačkog puta. Jedna od tih navodnih tajni je i tajna vode.
Godinama postoje entuzijastička nastojanja akademizmom neopterećenih pojedinaca da konstruišu motor koji bi koristio energiju koja se praktično nalazi svuda oko nas – u vodi i u vazduhu. Ali moćne vladarske porodice i njihovi trgovački i bankarski karteli ne vole tu sveopštu darežljivost prirode. Zato je sve znanje sveta pod pažljivim nadzorom i samo ono što oligarsi mogu da prodaju i sebi tako obezbeđuje vladarski tron – može da nađe put do običnih građana.
A najveći problem im predstavlja sama priroda u kojoj je sve što je stvoreno zasnovano na jednostavnim i lako razumljivim procesima koji su u potpunoj međusobnoj saglasnosti i prostiru se u čitavom univerzumu. Mnogi naučnici uopšte i ne komuniciraju s prirodom, već je proučavaju zatvoreni u svom kabinetu i laboratoriji, udubljeni u knjige i “naučno priznata otkrića”. Uloga takozvanog naučnog establišmenta je isključivo plasiranje laži kao nepobitne istine. Tako je pravi naučni svet tek nedavno sam sebi priznao da jednu prirodnu kreaciju, koja je tako uobičajena u našem životu i bez koje života nema, uopšte dobro ne poznaju. Reč je o vodi.
Odavno se zna se da je moć vode ogromna, a da se njena fizička i hemijska svojstva u odnosu na druge tečnosti znatno razlikuju. Voda je najmoćniji rastvarač, njena gustina se prilikom snižavanja temperature skuplja, i to počev od površine da bi onda na četiri stepena Celzijusa počela da se povećava. Sve druge tečnosti se samo skupljaju. Povećavanjem temperature gustina se smanjuje.
Iz zemlje voda izlazi pod ogromnim pritiskom. Klijanje je nemoguće bez vode. Biljke koje rastu ispod asfalta zahvaljujući vodenoj sili s lakoćom probijaju asfalt. Voda lako savladava zemljinu težu i penje se iz korena do samog vrha najviših stabala kako bi prvo hidrirala najviše mlade listove, a onda se spuštala ka nižima. I tada ostvaruje pritisak od više desetina atmosfera.
Čovekov organizam sadrži više od 70 odsto vode, ona je u svim tkivima i ćelijama, dok mozak sadrži 90 odsto. U atmosferi Zemlje sadržano je i do 90, a na površini 70 odsto vode.
Starenje ljudi je praćeno dehidratacijom čitavog organizma i padom energetskog potencijala. Već smo ranije rekli da se u starosti organizam demineralizuje, pri čemu treba imati u vidu da organizam koristi samo minerale u koloidnom obliku, a tu je opet prisutna voda. Samo dva do tri odsto su neorganski minerali, i to je ono što ostaje od čoveka nakon kremacije. Organizam starih ljudi sadrži 50 odsto vode.
I tu se formira ključno pitanje – zašto dehidriramo kada vodu stalno unosimo u organizam. Edukovani lekari kažu da treba piti bar dve litre dnevno, ali koja medicina iznosi pravu istinu? Istina je da vodu treba piti, ali je pravo pitanje kakvu i koju vodu. Odgovor je: samo onu koju organizam može da koristi za hidraciju, tj. samo onu koja mu donosi energiju, tj. elektrone. A to nije voda ni sa česme ni iz flaše.
