Na livadi usred ogromne šume, živeo je čarobnjak, koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan on bi jeo po jednu ovcu iz stada.
Ovce su dosta zabrinjavale čarobnjaka jer su trčale kroz šumu i on je provodio mnogo vremena pokušavajući da uhvati odlutale ovce i da ih dovede u stado. Još bi ovca, koju je nameravao da ubije, osetila to i počela očajnički da se odupre, a njeni krici uplašili bi druge. Zatim je čarobnjak odlučio da bude lukav – razgovarao je sa svakom ovcom nasamo, i svakoj je nešto sugerisao.
Jednoj je rekao: “Ti nisi ovca, ti si osoba kao ja. Nemaš čega da se plašiš, jer ja ubijam i jedem samo ovce, a ti si jedini čovek u ovom stadu a to znači i moj najbolji drug.”
Drugoj je rekao: “Zašto bežiš od mene kao druge ovce. Ti si lav i ne moraš ničega da se plašiš. Ja ubijam samo ovce, a ti si moj prijatelj.”
Trećoj je sugerisao: “Vidi, ti nisi ovca, ti si vuk. Vuk koga ja poštujem. Ja ću kao i ranije, nastaviti da ubijam svakog dana po jednu ovcu iz stada, a vuk, najbolji čarobnjakov prijatelj, nema razloga da strahuje…”
Na taj način on je razgovarao sa svakom ovcom i svakoj sugerisao da ona nije ovca, već potpuno drugačija životinja koja se razlikuje od svih ostalih ovaca u stadu. Posle ovog razgovora, ponašanje ovaca se potpuno promenilo – one su mirno pasle, i nikada više nisu bežale u šumu. A kada bi čarobnjak ubijao sledeću ovcu, mislile su: “Pa, ubio je ovcu, a ja sam – lav, vuk, čovek… najbolji čarobnjakov prijatelj, nemam razloga za strah.”
Čak ni ovce, koje je ubijao, nisu se odupirale. On bi samo prišao jednoj od njih i rekao: “O, moj najbolji prijatelju, nismo odavno razgovarali. Dođi u moje dvorište. Treba mi tvoj savet u vezi stada ovaca.” I ovce bi ponosno išle u dvorište čarobnjaka. A tamo bi on stvarno pitao svog najboljeg druga šta se dešava u stadu. Žrtva bi mu sva radosna pričala o svemu, a zatim bi je čarobnjak ubio.
Pošto je smrt nastupala trenutno, ovca nije imala vremena ništa da shvati. Čarobnjak je bio veoma zadovoljan, on je podigao samopoštovanje svakoj ovci, kao rezultat toga one nisu više mislile o neizbežnoj smrti, manje su bile nervozne, uživale su u životu i mirno pasle travu, zbog toga je njihovo meso bilo mnogo ukusnije.
Dugi niz godina, čarobnjak je lako upravljao velikim stadom, a najzanimljivije je da su same ovce počele da mu pomažu. Ako bi neka suviše razborita ovca počela da pretpostavlja kakvo je pravo stanje stvari, tada bi ostale ovce … posto su one, lavovi, ljudi, vukovi, najbolji čarobnjakovi prijatelji, počele da ga obavještavaju o čudnom ponašanju te ovce. Sledećeg dana čarobnjak bi je sa zadovoljstvom pojeo.
