Optimalan proces energetskog protoka veoma je precizno određen biološkim programom kojim je obuhvaćena svaka ćelija.
Doktor Matthias Rath, na osnovu svojih proučavanja, ističe da se unos energije mora vršiti na dva nivoa: prvi nivo energetski priprema ćelijsku “fabriku” za unos i preradu energetskih sirovina, a drugi deo je obrada energetskih sirovina iz kojih će se energija redistribuirati u sve organe. Slikovito rečeno – ako je centralni deo ćelije “fabrika” koja koristi ćelijske energente za rad, njih nije dovoljno samo imati na raspolaganju, već ih treba i “potpaliti”.
Za ovu “potpalu” ćelijske fabrike mora se osloboditi bioenergija koja se skladišti u mitohonddrijama. U stvaranju ove bioenergije angažovani su mikronutrijenti gde spadaju vitamini, minerali, elementi u tragovima, aminokiseline, dok se kao sirovine za obradu unose makronutrijenti – proteini, ugljeni hidrati i masti.
Ljudski organizam je programiran da traži unos makronutrijenata i tada smo žedni, gladni ili se gušimo jer nam nedostaje kiseonik neophodan za oksidaciju. Ali, biološki program nije napravljen da nam daje signale da smo deficitarni u mikronutrijentima jer je priroda uredila da oni ulaze automatski sa hranom.
Nažalost, kada njih u hrani nema jer je zemljište ispošćeno, životinje kojima se hranimo su proizvedene industrijski, baš kao i rafinisne masti i šećeri, onda u dužem vremenskom periodu dolazi do teškog deficita ovih mikronutrijenata ili su oni jednostavno neadekvatni za precizno programiran metabolički proces.
Ćelijska “fabrika” ne može dovoljno da se “potpali” i sirovine koje u “fabriku” ulaze ne obrađuju se adekvatno. Sa druge strane, mnoge neadekvatne sirovine, kao na primer zasićene masti, stvaraju tešku “prljavštinu” i ometaju rastvaranje korisnih masti u vodi.
Tako se nedostatak mikronutrijenata manifestuje već kao uznapredovala bolest. Jedna takva bolest je rak, tvrdi doktor Matijas Rat.
U kanceroznoj ćeliji sirovine koje stignu na preradu ne sagorevaju već počinju da fermentiraju. Posegnuti u takvom slučaju za dopunskim unosom mikronutrijenata – vitamina i minerala nije dovoljno. I to je suština istraživanja koje je radio doktor Matthias Rath.
