Život je posledica složenog elektro-bio-hemijskog procesa koji se odigrava u čitavom organizmu i svakoj ćeliji. Ovaj proces je na ćelijskom nivou tačno programiran za svaku ćeliju. Sve ćelije u organizmu zato moraju biti solidarne i precizno odrađivati ono što im je biološkim programom naloženo. Po tom programu ćelije se stalno dele i umiru. Na njihovo mesto dolaze nove ćelije.
Prilikom nekog oštećenja organizma ćelije se umnožavaju kako bi popunile sva oštećenja gde je neophodno i kada se posao završi – prestaju sa umnožavanjem i umiru. Ukoliko ove ćelije ispadnu iz programa, one ne primaju poruku da je posao završen i nastavljaju da se umnožavaju. Takve ćelilje se zatvaraju za sve poruke i ne primaju instrukcije koje se elektro-biohemijski prenose kroz čitav organizam – da treba da umru.
Do poremećaja u složenom elektro-biohemijskom procesu, odnosno narušavanju neophodnog metaboličkog balansa dolazi usled delovanja radioaktivnih čestica i toksičnih supstanci u vazduhu i hrani koje ćelija ne prepoznaje kao opasne, a unese ih u sebe. Jedan u lancu takvih zagađivača je hemijsko-farmaceutsko-naftni korporativni biznis. Drugi je profitabilna industrija hrane i treći je vojni kompleks. Četvrti problem je ispošćeno i zatrovano zemljište.
“Ne održavamo se u životu od hrane koju jedemo, već od energije koju sa hranom unosimo”. Ako u hrani koju konzumiramo nema dovoljno energije neke ćelije će ostati bez energije. Kada se ćelije u organizmu ne napajaju adekvatnom energijom one lošije funkcionišu. Kao kada aparat koji je predviđen da radi na jednom elektrčnom naponu, uključite na manji. Da li u hrani ima energije ili nema zavisi od zemljišta na kome rastu biljke koje jedemo.
A ako zemljište ne sadrži neophodne minerale koji su provodnici električne energije, dolazi do poremećaja. Bez minerala nema života, jer ga nema bez električne energije. Sve u svemiru stvoreno je iz električne energije. A čovek je deo tog električnog univerzuma.
