Drevni mudraci su imali prilično znanje o vremenu i vremenima u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takođe uči da ono što je na Zemlji sadašnjost, u univerzumu može biti – budućnost, a prošlost može biti – sadašnjost.
Drevni Zakon analogije (Hermesov zakon) govori da se u svetu sve odražava na sve – “Kako je gore, tako je dolje”. I za male i za velike kosmički zakoni su isti – nema ni malog ni velikog.
Kao i fizičari, koji izučavaju ultra male objekte u svemiru koji su otkrili suptilni i supersuptilni svet (u kojima, kako se ispostavilo, nema ni vremena ni prostora), tako i astrofizičari proučavajući gigantske objekte u Svemiru, eksperimentalno su dokazali da je vreme ujedinjeno.
Ovo izvanredno otkriće astrofizike otkrio je u Pulkovskoj opservatoriji, koja se nalazi u blizini Sankt Petreburga (u to vrijeme Lenjingrada), istaknuti sovjetski naučnik Nikolaj Kozirjev.
Vreme, prema Kozirjevu, ne rasprostire se kao svetlost, već se pojavljuje odjednom u celoj Vasioni. Znači, koristeći svojstva vremena, može se uspostaviti trenutna veza sa zvezdom u toj tački gde se stvarno nalazi. Za eksperiment, Kozirjev je izabrao dve prilično jarke zvezde – Sirius i Procion.
U početku, Kozirjev je usmerio teleskop na tačku na nebu, gde je bila vidljiva zvezda. Uređaj za očitavanje, uhvatio je zračenje zvezde, i naravno, snimio signal. Ali to nije bila realna zvijezda! To je bila samo …iluzija!
Posmatrajući zvezde, mi ih zapravo ne vidimo, već vidimo samo svetlost koja dolazi od njih. Fizička svetlost se ne rasprostire trenutno. Trenutna pozicija bilo koje vidljive zvezde u prostoru – je samo njena prošlost. U stvari, zvezda, gde je usmerio svoj teleskop Kozirjev, odavno nije bila na tom mestu u prostoru gde je sada vidljiva.
Naravno, astrofizičar je to znao. Prema njegovim proračunima, ta zvezda danas bi trebalo da se nalazi u drugoj tački prostranstva. I Kozirjev je usmerio teleskop na tu tačku koju je izračunao – na “prazninu”. Odatle, svetlost još nije došla na Zemlju, a i posmatrači fizičkim očima (teleskopom) još nisu videli zvezdu, iako ona već odavno tu svetli.
Oko ne vidi zvezdu, ali osetljivi instrument prima signal njenog zračenja. Dakle, signal koji emituje “prazan prostor” je zabeležen!
Sada je Kozirjev usmerio teleskop na mjesto gde će se prema proračunima ista zvezda nalaziti u dalekoj budućnosti. To jest, teleskop je usmerio na tu tačku u prostoru, gde će se zvezda nalaziti u vreme kada do nje dođe svetlosni signal sa Zemlje, poslat u trenutku posmatranja.
Uređaji opet registruju signal. A tamo još uvek nema zvezde! A to znači da ona još uvek nije emitovala ni jedan jedini zrak! Ali uređaji su pokazali: zračenja ima! Buduća zvezda sada je tu! I upravo se nalazi na tom mestu, koje su tačno izračunali zemaljski naučnici! Nepostojeća zvezda – postoji, i ona već sija.
Zaključak Kozirjeva je bio zaista fantastičan za materijalističku nauku: “Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje u isto vreme!” Dakle, suprotno svim zakonima klasične fizike, može se stupiti u kontakt sa prošlošću i budućnošću?
Konstrukcija Univerzuma, izgrađena na strogo materijalističkoj nauci, pukla je tako, da je već bilo jasno, da još jedan dodir sa “misticizmom” i ona će se potpuno raspasti.
Takva otkrića su jednaka šoku kada ateista iznenada promeni svoje ubeđenje na suprotno, postane odani teista. Pri tom, ne onaj koji slepo veruju u humanoidnog Boga. Obrazovani čovek dvadesetog veka počeo je da se približava istočnom panteizmu, koji govori da, postoji jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Ali, kao što se desilo u svim vremenima, i ovaj prorok dvadesetog veka po imenu Nikolaj Kozirjev nije poštovan u svojoj zemlji. Veliki naučnik je postao disident, čovek nepoželjan, toliko neugodan i opasan, da prijateljima velikog naučnika nije dozvoljeno da stave na stranicama sovjetske štampe dostojan nekrolog o njemu.
Kozirjevljevi eksperimenti su mnogo puta potvrđeni sa istim pozitivnim rezultatom. Za neki deo velikih otkrića Nikolaja Kozirjeva, sovjetska javnost je saznala tek nakon njegove smrti 1983. godine.
