Vlasti u SSSR-u nisu znale ni kako da se postave prema poznatim Kozirjevim ogledalima, pomoću kojih su se uočavala prava čudesa. Ta ogledala, poput sočiva, fokusiraju različite vrste zračenja. Posle smrti Kozirjeva, početkom 1990. god. eksperimenti sa ogledalima su sprovođeni u Institutu za eksperimentalnu medicinu, Sibirskog odjeljenja – Akademije nauka.

Nalazeći se unutar ogledala Ijudi su mogi emitovati misli na daljinu, videti slike iz budućnosti, prošlosti, a takođe i događaje koji su se dešavali izvan stvarnosti. Godine 1997, novosibirski naučnici su sproveli zajedno eksperimente sa engleskim kolegama, u Engleskoj, u Stounhendžu. Više od 200 Ijudi primali su poslate preko “ogledala Kozirjeva” informacije iz Novosibirska. Naučnici su se uverili da ogledala funcionišu.

Ogledala su odavno poznata čovečanstvu, udubljena ogledala sa poliranom površinom u svim vremenima su koristili proroci, za predviđanje budućnosti. Sveštenici nekih indijskih hramova i danas koriste udubljena ogledala sa zlatnom površinom.
​
Ali, postoje udubljena ogledala čije mogućnosti ostaju tajna do današnjeg dana. Jedno od takvih zagonetnih ogledala posedovao je jedan od najvećih naučnika XllI vijeka, monarh Rodžer Bejkon. Među savremenicima on je važio za velikog maga, a danas bi ga mi nazvali naučnikom koji stremi da odgonetne tajne prirode. U istoriji je zapisano: “On je napravio dva ogledala na Oksfordskom Univerzitetu: Pomoću jednog od njih mogao je u svako doba dana zapaliti sveću, a u drugom se moglo videti, šta rade Ijudi, bilo gde na Zemlji.”

​Kozirjevljeve ideje o vremenu toliko protivreče običnim predstavama da fizičari pri spomenu na njih, uglavnom se osmehuju. Ali, poznatom naučniku koji je otkrio vulkanizam na Mesecu dozvoljeno je da ima svoja ubeđenja. Nikolaj Kozirkev, u početku je predvideo teorijski, a zatim i eksperimentalno dokazao vulkansku aktivnost na planetama Sunčevog sistema. Eksploziju gasa iz kratera na Mesecu, Kozirjev je zabeležio još 1958. god. na Krimu. Mesec je mrtva planeta smatrali su naučnici i svetli samo zato jer ga Sunce obasjava.

Naučnik je mnogo radio, njega nije interesovao samo Mesec, nego i druge planete. Govorio je da je Venera nevjerovatna planeta, ona na neki način ima suprotan tok vremena, ona se rotira u suprotnom smeru. Pored toga, na Veneri je moćna vulkanska aktivnost, i ova planeta je veoma topla.

Godine 1953. objavio je naučni rad: O svetlosti noćnog neba Venere, kojeg će kasnije priznati kao osnovu, za metode spektralne analize. Posmatranja od 1954 do 1956. god. natjerali su istaživača na novi zaključak u vezi sa svojstvima atmosfere i polarnih kapa Marsa.

Kozirjev je bio fanatik svog rada i veoma obrazovan čovjek. On je bio jedinstven posmatrač. Među astronomima se pričalo da Nikolaj Aleksandrović Kozirjev čim priđe teleskopu – odmah nešto otkrije. To je retko ko mogao, Ijudi koji su upoznati sa astronomijom i astronomima znaju da ponekad prođu ne dani, nego meseci i godine pored teleskopa, da bi uhvatili taj trenutak da uhvate tu pojavu koja se istražuje.

Poslednje godine života naučnika bile su su u senci ogromnih prepreka, koje su mu rađene u Pulkovskoj opservatoriji. Njegovi zahtevi za opremu i materijal, nisu se ispunjavali. Njegovi članci i ako su objavljivani, objavljivani su u skraćenom obliku. Konačno, 1979. god. Kozirjeva su jednostavno izbacili iz opservatorije zbog smanjenja osoblja.

Ovaj izuzetni astrofizičar umro je 1983. godine u 75-oj godini života. Pesnik Andrej Voznesenski za njega je rekao da umire u prostoru, a živi u vremenu. Veliki astronom pošao je prvi po nepoznatom putu vremena, nama je zaveštao da izučavamo svojstva vremena. Zato što nam samo vreme otkriva kosmičke zakone, dubine prirode i svemira, unutrašnju suštinu.