Nalazeći se u zatvoru u severnoj tajgi, stvoren je njegov glavni rad Teorija vremena – koja će kasnije biti nazvana Kozirjevljeva Teorija vremena. Bukvalno posle godinu dana od izlaska iz zatvora on je prezentovao gotovu disertaciju u Pulkovu. Disertacija je bila posvećena izučavanju jednog čudnog fenomena. Prema zakonu fizike (drugi zakon termodinamike), zagrejana tela se hlade i odaju svoju toplotu hladnijim, zbog čega se temperatura svih tela postepeno izjednačava.
Primenivši to na Kosmos, to znači da je neizbežna toplotna smrt Svemira. Naše Sunce po svim proračunima, trebalo je odavno da sagori, ali ono svetli. To znači da Svemir i zvezde u njemu, primaju neku zagonetnu energiju izvana. Da bi se povećala temperatura ogromnog Sunca za samo jedan stepen, ta energija bi morala biti ogromna. Kozirjev je dokazao u svojoj doktorskoj disertaciji da termonuklearni izvori ne mogu da obezbede energetsku potrošnju zvezda za period od milijarde godina. Ti izvori bi već odavno presušili. Zato treba tražiti neki drugi izvor energije.
U potrazi za drugim izvorom energije, Kozirjev je zaključio da je vreme – izvor energije. Na teoriji vremena, najfantastičnijoj teoriji savremene astrofizike, Kozirjev je radio na Krimu. Odavno je primijećeno da su krimske planine mistično mesto, usko povezano sa Kosmosom. Na Krimu, Kozirjev je sproveo začuđujući eksperiment.
Zbog brzine rasprostiranja svetlosti mi vidimo zvezdu samo u prošlosti. Dok svetlost dođe od nje do Zemlje, zvezda se već pomeri. Ali, uređaji reaguju kada se teleskop usmeri na tu tačku, gde se realno nalazila zvezda. A to znači da se zagonetna energija rasprostire trenutno mnogo brže od brzine svetlosti.
Materijalni objekti prema teoriji relativnosti ne mogu se kretati takvom brzinom. Znači da ta energija nije materijalna i sa našim svetom nema nikakve veze. Religiozni Ijudi nazvali bi taj fenomen – Božji dah, za filozofe – idealiste to bi bio impuls višeg razuma.
Naučnik – astofizičar bio je primoran da stvori novu teoriju i Kozirjev je to uradio. Kozirjev je novi vid energije nazvao “protok vremena”. Pri čemu vreme posmatra kao novi izvor energije. Prema Kozirjevu, energija i vreme su dve strane jedne celine. Ako bi mi ovladali vremenom, dobili bi beskonačni izvor energije. Mogli bi stvarati elektrane, putovati po paralelnim svetovima, mogli bi izučavati zvezde u realnom vremenu. To je stvarno bila fantastična teorija.
Po Kozirjevu vreme ima različitu gustinu i biva različito po kvalitetu. Može se širiti i skupljati, može biti srećno, a može biti tragično. O Staljinovom vremenu u Rusiji Kozirjev je rekao: “Na kraju sam uzrok nije Staljin, takvo je bilo fizičko svojstvo tog vremena.”.
I stvarno vreme ima gustinu i ponaša se kao aktivni učesnik događaja koji se dešavaju. Ono ubrzava i usporava, svi mi znamo da u raznim vremenskim periodima, vreme osećamo različito. Ono nekad ide brzo, a zatim neočekivano usporava.
Međutim, sovjetski akademici nisu razumeli Kozirjevljevu teoriju i ubrzo posle objavljivanja, počela je kampanja klevetanja Nikolaja Kozirjeva. Tako, da je u SSSR-u, njegova teorija postala poznata kao “kozirjevština. ”
Isto tako je svojevremeno bila reakcija naučne zajednice i na ideje Vladimira Vernadskog. Uistinu, najveći neprijatelji naučnika su sami naučnici. Uvek u svim vremenima, naučnici su bili glavni progonitelji genija – pionira, koji su otkrivali Ijudima nepoznate naučne horizonte
